Elefenor

Elefenor (starogrčki: Ἐλεφήνωρ) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Halkodonta[1][2][3] i Alkione[2] ili Imenarete, kralj Abantijaca sa Eubeje tokom trojanskog rata, koji je sa sobom doveo četrdeset brodova.[2][4]

Mitologija

Elefenorov deda bio je Abant,[5] sin Neptuna i Aretuse,[6] i prvi vladar ostrva Eubeje.[5] Elefenor je pružio utočište Tezejevim sinovima Akamantu i Demofontu, kad su ovi pobegli iz Atine jer je vlast nasilno preuzeo Menestej.[7][8] Neki kažu da je Elefenor nehotice ubio svog dedu, Abanta, i da je zato bio proteran s Eubeje; zbog toga je, po izbijanju trojanskog rata, svoju vojsku morao da okupi na jednoj hridi u Euriposovom kanalu, preko puta Eubeje.[5] Elefenor se spominje kao jedan od Penelopinih prosaca.[9] Kad je u trojanskom ratu Pandar prekršio primirje, Agenor je ubio Elefenora doj je ovaj pokušavao da odvuče Ehepolovo telo.[10][11] Na povratku kući Elefenorovi ljudi su skrenuli s kursa i doživeli brodolom kod epirske obale, gde su onda osnovali grad Apoloniju. Prema drugoj verziji, Elefenor je dožio svršetak trojanskog rata i potom se nastanio na ostrvu Otronu kod Sicilije, ali ga je s ostrva uskoro proterala neka zmija, pa j otišao u Iliriju.[5][12]

Reference

  1. ↑ Pausanija, Opis Helade, VIII, 15, 6.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, Epitome, III, 3.
  3. ↑ Pseudo-Hesiod, Katalog žena, Berlin Papyri, No. 10560.
  4. ↑ Homer, Ilijada, II, 540.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Jovan Ceces, komentar uz Likofrona, 1034.
  6. ↑ Higin, Fabulae, 157.
  7. ↑ Pausanija, Opis Helade, I, 17, 6.
  8. ↑ Plutarh, Tezejev život, XXXV, 3.
  9. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 10, 8.
  10. ↑ Homer, Ilijada, IV, 463‒470.
  11. ↑ Higin, Fabulae, 97.
  12. ↑ Schmitz 1867, s.v. Elephenor

Literatura