Klinija iz Tarenta

Za ostale upotrebe, v. Klinija (razvrstavanje).

Klinija iz Tarenta (starogrčki: Κλεινίας, cvetao u 4. veku pne.) bio je starogrčki pitagorejski filozof,[1] te savremenik i prijatelj Platonov, ako se može verovati jednoj, inače možda bezvrednoj priči koju Diogen Laertije navodno prenosi od Aristoksena: prema toj priči, Platon je želeo da spali sve Demokritove spise do kojih je mogao doći, ali su ga u tome sprečili Klinija i Amikla iz Herakleje.[2]

U životu se Klinija istinski pridržavao načela pitagorejske škole. Tako je, na primer, imao običaj da svoj gnev utišava sviranjem harfe.[3][4] Kad je neki Pror iz Kirene tokom prevrata izgubio svu svoju imovinu, Klinija je, ne znajući o tom čoveku ništa drugo do da je pitagorejac, preduzeo riskantan put u Kirenu i nadoknadio mu sav izgubljeni imetak.[5]

Na kraju Jamblihovog Životopisa Pitagore nalazi se jedan Klinijin spis.[6]

Reference

  1. ↑ Elder, Edward (1867). „Cleinias”. u: William Smith. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston: Little, Brown and Company. pp. 782. 
  2. ↑ Diogen Laertije, Životi i mišljenja istaknutih filozofa, IX, 7, 40.
  3. ↑ Klaudije Elijan, Varia historia, XIV, 23.
  4. ↑ Atenej, Deipnostophistae, XIV, 623f‒624a.
  5. ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, X, 4, 1.
  6. ↑ Iamblichus: Pythagorean Life, translated by Thomas Taylor, London J.M.Watkins 1818, (str. 167 u pdf verziji)