Nefela

Iksion i Nefela - Peter Paul Rubens

Nefela (starogrčki: Νεφέλη, od νέφος = oblak) bila je, u grčkoj mitologiji, personifikacija oblaka.[1]

Mitologija

Iksion, kralj Lapita, zaljubio se u boginju Heru i hteo je s njom voditi ljubav. Da bi ga zavarao, Zevs je po Herinom obličju od oblaka načinio Nefelu, kraljicu oblaka, koju je Iksion onda zapravo obljubio.[2] Nefela je Iksionu rodila Kentaura, od koga su potom potekli svi ostali kentauri.[3]

Nefela se udala za Atamanta i rodila mu Friksa i Helu.[4][5] No, Atamant se onda rastao od Nefele i oženio se smrtnicom Inonom, Kadmovom kćerkom. Atamantova nova supruga mrzela je svoje pastorke, pa su Friks i Hela morali bežati iz Koroneje, kako ne bi bili prineseni na žrtvu.[6] Naime, kad je jednom u Atamantovom kraljevstvu zavladala suša, kralj je poslao glasnika u Delfe da pita proročište za savet kako da se otkloni ta nevolja. Pošto ga je Inona podmitila, glasnik je slagao Atamanta da je proročište preporučilo da se Friks i Hela prinesu na žrtvu. Kad su već bili spremni za žrtvu, dvoje dece spasao je jedan zlatoruni oran, porod Posejdona i Teofane, koga je poslala Nefela da ih prenese u Kolhidu.[7][8] No, dok je ovan preletao preletao Propontidu, između Sigeja i Hersoneza, Hela je pala u more, koje se od tada po njoj naziva Helespontom.[9]

Reference

  1. ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Nefela
  2. ↑ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 567 sqq; XII, 210 sqq sqq.
  3. ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 69, 5.
  4. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 4, 3.
  5. ↑ Higin, Fabulae, 2.
  6. ↑ Herodot, Istorija, VII, 197, 1.
  7. ↑ Pausanija, Opis Helade, IX, 34, 5 sqq.
  8. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 11.
  9. ↑ Eshil, Persijanci, 70.

Literatura

  • Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.