Periklimen

Periklimen (starogrčki: Περικλύμενος) ime je nekoliko ličnosti u grčkoj mitologiji.

Posejdonov sin

Periklimen iz Tebe, sin Posejdona i Hloride, kćerke Tiresijine.[1] Tokom pohoda Sedmorice protiv Tebe Periklimen je, braneći svoj grad, ubio Partenopeja velikim kamenom,[2][3][4] a potom je progonio Amfijaraja sve dok ovoga, po Zevsovoj naredbi, nije progutala zemlja.[5][6]

Nelejev sin

Periklimen iz Pila, sin Neleja, Posejdonovog sina, i Hloride, Amfionove kćerke.[7][8] Učestvovao je u pohodu Argonauta.[9][10][11][12] Posejdon je Periklimenu podario sposobnost da se preobražava u razna bića i oblike.[13] Kad je Herakle napao Pil, Periklimen je iskoristio ovaj svoj dar u odbrani rodnog grada i tokom borbe preobražavao se u lava, zmiju i pčelu, ali ga je Herakle naposletku ipak ubio.[14][15] Prema nekima, Herakle je ubio Periklimena toljagom kad se ovaj preobrazio u mušicu ili pčelu i obletao mu oko glave ili ga je ustrelio kad se preobrazio u orla.[13][16][17] Periklimenovi su sinovi bili Ergin i Pentil.[18][19]

Penelopin prosac

Periklimen je bio i jedan od Penelopinih prosaca, koji je došao sa Zakinta.[20]

Reference

  1. ↑ Schmitz, Leonhard (1867), „Periclymenus (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston 
  2. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 6, 8.
  3. ↑ Pausanija, Opis Helade, IX, 18, 6.
  4. ↑ Euripid, Feničanke 1157.
  5. ↑ Pindar, Nemejske ode, IX, 57.
  6. ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Periklimen (1)
  7. ↑ Homer, Odiseja, XI, 285.
  8. ↑ Hesiod, Katalog žena fr. 33(a).
  9. ↑ Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, I, 156.
  10. ↑ Higin, Fabulae, 14.
  11. ↑ Gaj Valerije Flak, Doživljaji Argonauta, I, 388.
  12. ↑ Argonautica Orphica, 155.
  13. ↑ 13,0 13,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Periklimen (2)
  14. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 9; II, 7, 3.
  15. ↑ Ovidije, Metamorfoze, XII, 536–556.
  16. ↑ Higin, Fabulae, 10.
  17. ↑ Nono, Ep o Dionisu, XLIII, 247.
  18. ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 8, 8.
  19. ↑ Schmitz, Leonhard (1867), „Periclymenus (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston 
  20. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, Epitome, IV, 7, 26 sqq.

Literatura

  • Schmitz, Leonhard (1867), „Periclymenus”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston 
  • Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.