Čajevke

Čajevke
Camellia sinensis, biljka iz koje se pravi poznati kineski čaj
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Ericales
Porodica: Theaceae
D. Don
Rodovi

Vidi tekst

Sinonimi

Camelliaceae[1]

Čajevke (Theaceae), biljna porodica drveća i grmlja iz reda vresolikih koja je ime dobila ime po rodu Thea kojem danas ne pripada ni jedna priznata vrsta. U petnaest rodova postoji 370 priznatih vrsta[2], koje su rasprostranjene pretežno po jugoistočnoj Aziji i Maleziji. Tri roda ove porodice raširene su po jugoistoku Sjedinjenih država, Franklinia (tamošnji endem), Gordonia i Stewartia. Family Ternstroemiaceae je uvrštena u Theaceae;[3][4] mada, APG III sistem iz 2009 klasifikuje taj rodu u Pentaphylacaceae.[5]

Poznati kineski čaj priprema se iz zimzelenih listova grma vrste Camellia sinensis, dok se takođe poznati indijski čaj priprema od njegove podvrste Camellia sinensis var. assamica, i tamo ga poznaju pod imenom cha ili chai. Camellia sinensis var. sinensis je sinonim za C. sinensis od koga se proizvodi kineski čaj.

Porodične osobine

Biljke ove porodice karakterišu jednostavni listovi koji su naizmenično spiralni do distihi, nazubljeni i obično sjajni. Većina rodova ima zimzeleno lišće, ali Stewartia i Franklinia su listopadne. Nazubljene ivice su generalno povezane sa karakterističnim zubom lista teoida, koji je krunisan žlezdastim, listopadnim vrhom.[6] Cvetovi u ovoj porodici su obično ružičasti ili beli, veliki i upadljivi, često sa jakim mirisom.[7] Čašica se sastoji od pet ili više manjih čašica, koje su često zadržane u plodonosnoj fazi, a venčić je peterostruk, retko brojan. Biljke u Theaceae su multistaminate, obično sa 20-100+ prašnika, slobodnih ili priraslih bazi venčića, a takođe su karakteristične zbog prisustva pseudopolena. Pseudopolen se proizvodi iz vezivnih ćelija i ima rebrasta ili kružna zadebljanja. Jajnik je često dlakav i postepeno se sužava u žig, koji može biti razgranat ili rascepljen. Plodišta su obično suprotna od latica, ili sepala u slučaju kamelije. Plodovi su lokulicidne kapsule, neispadljivi plodovi bobičastog oblika ili ponekad nalik na jabuke. Seme je malo i ponekad krilato, ili u nekim rodovima prekriveno mesnatim tkivom ili beskrilno i golo.[4][6]

Rodovi

Prema podacima iz marta 2017. godine, Websajt o filogeniji angiosperma prihvata sledeće rodove:[8]

  1. Apterosperma Hung T.Chang[9]
  2. Archboldiodendron Kobuski
  3. Balthasaria Verdc.
  4. Camellia L.[10][11]
  5. Euryodendron Hung T.Chang
  6. Franklinia W.Bartram ex Marshall[12][13]
  7. Gordonia Ellis
  8. Polyspora Sweet
  9. Pyrenaria Blume
  10. Schima Reinw. ex Blume
  11. Stewartia L.

Fosilni rodovi

  1. Andrewsiocarpon P.J. Grote & D.L. Dilcher, 1989 †
  2. Gordoniopsis P.J. Grote & D.L. Dilcher, 1992 †
  3. Hordwellia M.E.J. Chandler, 1960 †
  4. Palaeoschima E. Knobloch & D.H. Mai, 1984 †
  5. Paraternstroemia L.J. Hickey, 1977 †
  6. Schimoxylon K. Kramer, 1974 †
  7. Sladenioxylon B. Giraud, R. Bussert & E. Schrank, 1992 †

Distribucija

Članovi porodice se nalaze u jugoistočnoj Aziji i Maleziji, tropskoj Južnoj Americi i jugoistočnim Sjedinjenim Državama. Tri roda (Franklinia, Gordonia i Stewartia) imaju vrste koje potiču iz jugoistočnih Sjedinjenih Država, pri čemu je Franklinia tamo endemska, a prema nekim tumačenjima, i Gordonia sa azijskim vrstama koje su ranije bile uključene u taj rod premeštenim su u Polyspora.[14]

Biohemija

Unutar porodice Theaceae postoji karakteristična hemija. Ponekad su pojedinačni kristali kalcijum oksalata prisutni u biljkama Theaceous. Elaginska kiselina i uobičajeni polifenoli uključujući flavonole, flavone i proantocijanine su široko rasprostranjeni u porodici. Galna kiselina i katehini se javljaju samo u sekti Camellia, TeaThea (C. sinensis, C. taliensis i C. irrawadiensis). Kofein i njegovi prekursori teobromin i teofilin nalaze se samo u sekti Thea i ne nalaze se u drugim vrstama Camellia ili drugih Theaceae. Sadržaj kofeina u žbunu čaja čini 2,5-4% suve težine lista, a ovaj visok sadržaj katehina i kofeina u čajnom grmu rezultat je veštačke selekcije ljudi za ove karakteristike. Triterpeni i njihovi glikozidi (saponini) se široko nalaze u celoj porodici u semenu, lišću, drvetu i kori. Poznato je da biljke u ovoj porodici akumuliraju aluminijum i fluor.[4]

Ekonomski značaj

Najpoznatiji rod je Camellia, koji uključuje biljku čiji se listovi koriste za proizvodnju čaja (Camellia sinensis). U delovima Azije, druge vrste se koriste kao piće, uključujući'C. taliensis, C. grandibractiata, C. kwangsiensis, C. gymnogyna, C. crassicolumna, C. tachangensis, C. ptilophylla, i C. irrawadiensis.[15] Nekoliko vrsta se široko uzgaja kao ukrasno bilje zbog svog cveća i lepog lišća.

Galerija slika

  • Neidentifikovana vrsta iz eocena, prethodno pripisana rodu Gordonia
    Neidentifikovana vrsta iz eocena, prethodno pripisana rodu Gordonia
  • Schima superba
    Schima superba
  • Gordonia obtusa
    Gordonia obtusa
  • Stewartia serrata
    Stewartia serrata
  • Franklinia alatamaha
    Franklinia alatamaha
  • Camellia sinensis
    Camellia sinensis

Reference

  1. ^ Germplasm Resources Information Network (GRIN) entry for Camelliaceae Архивирано 2012-10-08 на сајту Wayback Machine
  2. ^ The Plant List Theaceae
  3. ^ Royal Botanic Gardens, Kew. Vascular Plant Families and Genera: Theaceae Архивирано 1997-01-02 на сајту Wayback Machine
  4. ^ а б в Watson, L., & Dallwitz, M. J. (1992 onwards). The families of flowering plants. Theaceae Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2013)
  5. ^ Angiosperm Phylogeny Group III (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. 
  6. ^ а б Stevens, P.F. (2004). „Clusiaceae”. Ур.: Kubitzki, K. Flowering Plants. The families and genera of vascular plants. Springer. 
  7. ^ Luna, I.; Ochoterena, H. (2004). „Phylogenetic relationships of the genera of Theaceae based on morphology”. Cladistics. 20 (3): 223—270. S2CID 85382072. doi:10.1111/j.1096-0031.2004.00024.x. 
  8. ^ Stevens, P.F., „Theaceae”, Angiosperm Phylogeny Website, Приступљено 2014-09-18 
  9. ^ Rivers, M.C. (2018). „Apterosperma oblata”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T32322A2814540. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-1.RLTS.T32322A2814540.en Слободан приступ. Приступљено 15. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^ Kroupa, Sebestian (новембар 2015). „Ex epistulis Philippinensibus: Georg Joseph Kamel SJ (1661–1706) and His Correspondence Network”. Centaurus. 57 (4): 246, 255. ISSN 1600-0498. doi:10.1111/1600-0498.12099. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^ The International Camellia Society. Flowers of Camellias.
  12. ^ Rivers, M.C. (2015). „Franklinia alatamaha”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2015: e.T30408A62077322. doi:10.2305/IUCN.UK.2015-2.RLTS.T30408A62077322.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^ Franklinia alatamaha was originally described and published in Arbustrum Americanum: The American Grove, or, an Alphabetical Catalogue of Forest Trees and Shrubs, Natives of the American United States, Arranged according to the Linnaean System. Philadelphia. 49 (-50). 1785. „Theaceae”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 20. 11. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  14. ^ Flora of China "Theaceae (draft)"
  15. ^ Chang, H.T.; Bartholomew, R.C. (1984). Camellias. Portland, OR: Timber Press. ISBN 9780917304811. 

Literatura

  • du Mortier, B.C.J. (1829). Analyse des Familles de Plantes : avec l'indication des principaux genres qui s'y rattachent. 28. Tournay: Imprimerie de J. Casterman. 
  • Jansen, S.; Watanabe, T.; Caris, P.; Geuten, K.; Lens, F.; Pyck, N.; Smets, E. (2004). „The Distribution and Phylogeny of Aluminium Accumulating Plants in the Ericales”. Plant Biology (Stuttgart). 6 (4): 498—505. PMID 15248133. doi:10.1055/s-2004-820980. 
  • Judd, W.S.; Campbell, C.S.; Kellogg, E.A.; Stevens, P.F.; Donoghue, M.J. (2002). „Ericales”. Plant Systematics: A Phylogenetic Approach (2nd изд.). Sinauer Associates. стр. 425–436. ISBN 978-0-87893-403-4. 
  • Smets, E.; Pyck, N. (фебруар 2003). „Ericales (Rhododendron)”. Nature Encyclopedia of Life Sciences. Nature Publishing Group. Архивирано из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 23. 3. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Arne A. Anderberg; Bertil Stahl; Mari Kallersjo (мај 2000). „Maesaceae, a New Primuloid Family in the Order Ericales s.l.”. Taxon. 49 (2): 183—187. JSTOR 1223834. doi:10.2307/1223834. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Schönenberger, Jürg; Anderberg, Arne A.; Sytsma, Kenneth J. (2005-03-01). „Molecular Phylogenetics and Patterns of Floral Evolution in the Ericales”. International Journal of Plant Sciences. 166 (2): 265—288. JSTOR 10.1086/427198. S2CID 35461118. doi:10.1086/427198. 
  • Harder, A.; Holden–Dye, L.; Walker, R. & Wunderlich, F. (2005): Mechanisms of action of emodepside. Parasitology Research 97(Supplement 1): S1-S10. . doi:10.1007/s00436-005-1438-z.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) (HTML abstract)
  • Mair, V.; Hoh, E. (2009): The True History of Tea. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-25146-1.
  • F. Camangi, A. Stefani, T. Bracci, A. Minnocci, L. Sebastiani, A. Lippi, G. Cattolica, A.M. Santoro: Antiche camelie della Lucchesia (Storia, Botanico, Cultura, agronomia novità scientifiche e curiosità; Orto Botanico Comunale di Lucca). Edition ETS; Lucca, 2012. Italian.
  • Majumder, Soumya; Ghosh, Arindam; Bhattacharya, Malay (2020-08-27). „Natural anti-inflammatory terpenoids in Camellia japonica leaf and probable biosynthesis pathways of the metabolome”. Bulletin of the National Research Centre. 44 (1): 141. ISSN 2522-8307. doi:10.1186/s42269-020-00397-7 Слободан приступ. 
  • RHS A-Z encyclopedia of garden plants. United Kingdom: Dorling Kindersley. 2008. стр. 1136. ISBN 978-1405332965. 
  • „RHS Plant Selector Camellia 'Cornish Snow' (cuspidata × saluenensis) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 2020-04-17. [мртва веза]
  • „RHS Plant Selector Camellia 'Cornish Spring' (cuspidata × japonica) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 2020-04-17. 
  • „RHS Plant Selector Camellia 'Francie L' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 2020-04-17. 
  • „RHS Plant Selector Camellia 'Freedom Bell' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 2020-04-17. 
  • „RHS Plant Selector Camellia 'Inspiration' (reticulata × saluenensis) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 2020-04-17. [мртва веза]
  • „RHS Plant Selector Camellia 'Leonard Messel' (reticulata × williamsii) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 2020-04-17. [мртва веза]
  • „RHS Plant Selector Camellia 'Royalty' (japonica × reticulata) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 2020-04-17. [мртва веза]
  • „RHS Plant Selector Camellia 'Spring Festival' (cuspidata hybrid) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 2013-04-29. 
  • „RHS Plant Selector Camellia 'Tom Knudsen' (japonica × reticulata) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Приступљено 2020-04-17. [мртва веза]
  • „Camellia 'Tristrem Carlyon'”. RHS. Приступљено 12. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Owens, Simon J., and Martyn Rix. “595. FRANKLINIA ALATAMAHA: Theaceae.” Curtis’s Botanical Magazine (1995), vol. 24, no. 3, BLACKWELL PUBLISHING, 2007, pp. 186–89, . doi:10.1111/j.1467-8748.2007.00586.x.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Bartram, William. 1791. Travels Through North & South Carolina, Georgia, East & West Florida,…. James & Johnson: Philadelphia.
  • Fry, Joel T. 2000. “Franklinia alatamaha, A History of that ‘Very Curious’ Shrub, Part 1: Discovery and Naming of the Franklinia”, Bartram Broadside, (Spring), p. 1-24.
  • Marshall, Humphry. 1785. Arbustrum Americanum. The American Grove, or an Alphabetical Catalogue of Forest Trees and Shrubs, Natives of the American United States, Arranged According to the Linnaean System…, Joseph Cruikshank: Philadelphia.

Spoljašnje veze

Čajevke на Викимедијиној остави.
Identifikatori taksona
Normativna kontrola: Državne Уреди на Википодацима
  • Španija
  • Francuska
  • BnF podaci
  • Nemačka
  • Izrael
  • Sjedinjene Države
  • Češka