Битка код Зборива (1649)

Битка код Зборива
Део устанка Богдана Хмељницког
Устанак Хмељницког на мапи Пољске 1648.
Време 15-17. август 1649. Место Украјина Исход Нерешено, раскидање козачко-татарског савеза и мир у Збориву Територијалне промене призната аутономија Козачког Хетманата у Украјини
Сукобљене стране
Запорошки козаци Кримски канат	Државна заједница Пољске и Литваније
Команданти и вође
Богдан Хмељницки	Јан II Казимир
Јачина
око 40.000 козака и 20.000 Татара [1]	око 25.000 [1]
Жртве и губици
знатни	знатни

Битка код Зборива у лето 1649. била је кључни догађај у устанку Богдана Хмељницког.

У пролеће 1648., Богдан Хмељницки хетман Запорошке војске, формално изјављујући верност краљу Владиславу IV, склопио је савез са Кримским Татарима и уништио пољску војску у Украјини у биткама код Жуте Воде, Корсуња и Пилаваца, а Пољску је захватило безвлашће због смрти краља Владислава IV. Козачке победе изазвале су масовни устанак православних кметова у целој Украјини, и уследио је покољ властеле, католичког свештенства и Јевреја. Након победе код Пилаваца, козачка војска је загосподарила Украјином, али је застала пред утврђењима Лавова и Замошћа.^[2] Зима је прекинула ратне операције.^[3]

Берестечко

Жуте Воде

Корсуњ

Староконстантинов

Пилавци

Збараж

Зборив

Батог

Устанак Богдана Хмељницког на мапи Украјине.

Нови краљ Јан II Казимир понудио је козацима амнестију и повластице у зиму 1648., али су преговори са козацима пропали су због противљења украјинске властеле, коју је предводио кнез Јеремија Вишњовјецки, и устанка сељака, које Хмељницки није могао да контролише. Нови поход козака и Татара, које је предводио сам кримски хан, у пролеће 1649., застао је пред утврђеним Збаражем пуних 40 дана.

За то време, нова војска под командом Јана II Казимира је кренула у помоћ опсађенима и у бици код Зборива натерала Татаре на повлачење, после чега је Хмељницки пристао на мир. ^[3][1]Неки извори тврде да је Јан II Казимир купио мир са Татарима, понудивши годишњи данак кримском хану.^[2]

Споразумом у Збориву (18. августа 1649), три украјинске војводине (Кијев, Брацлав и Черњигов) постале су аутономна козачка територија - Козачки Хетманат, на којој није смело бити пољске војске, језуита и Јевреја, призната је равноправност православне вере, а број регистрованих козака повећан је на 40.000. Заузврат, Хмељницки је пристао на мир са Пољском, формално признавши власт пољског краља.^[2][3]

Ова битка помиње се у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.^[4]

• Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624. 
• Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 
• Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759. 
• Дјурант, Вил. Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5. 
• Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678. 

Битка код Зборива на Викимедијиној остави.