Европско првенство у атлетици у дворани 1973 — 60 метара за жене
Такмичење у трчању на 60 метара у женској конкуренцији на четвртом Европском првенству у дворани 1973. одржано је 11. марта у у Арени Ахој у Ротердаму, Холандија.
Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1972. у Греноблу није бранила је Ренара Штехер из Источне Немачке.
Земље учеснице
Учествовало је 26 атлетичарки из 16 земаља.
- Аустрија (2)
- Белгија (1)
- Бугарска (2)
- Западна Немачка (2)
- Источна Немачка (3)
- Италија (1)
- Мађарска (1)
- Пољска (3)
- Румунија (1)
- Совјетски Савез (2)
- Уједињено Краљевство (1)
- Финска (2)
- Француска (2)
- Холандија (1)
- Чехословачка (1)
- Шведска (1)
Рекорди
Извор:[1]
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1973. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд | Анегрет Рихтер | Западна Немачка | 7,34 | Штутгарт, Западна Немачка | 14. март 1972. |
Европски рекорд | |||||
Рекорди европских првенстава | Ренате Мајснер | Источна Немачка | =7,3 | Софија, Бугарска | 14. март 1971. |
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1973. | |||||
Светски рекорд | Анегрет Рихтер | Западна Немачка | 7,27 | Ротердам, Холандија | 11. март 1973. |
Европски рекорд | |||||
Рекорди европских првенстава |
Освајачи медаља
Анегрет Рихтер Западна Немачка | Петра Фогт Источна Немачка | Силвијан Телије Француска |
Резултати
У овој дисциплини одржана су три нивоа такмичења: квалификације, полуфинале и финале. Такмичење је одржано 11. марта.
Квалификације
У квалификацијама такмичарке су били подељене у пет група: другу са 6, а остале са 5 такмичарки. У полуфинале су се квалификовале по 2. првопласиране из све пет група (КВ) и 2 на основу постигнутог резултата (кв).[2]
Пласман | Група | Атлетичарка | Земља | Време | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
1. | 2 | Петра Фогт | Источна Немачка | 7,34 | КВ, =СРд, =ЕРд, =РЕПд,НРд |
2. | 5 | Анергет Рихтер | Западна Немачка | 7,36 | КВ |
3. | 2 | Јорданка Јанкова | Бугарска | 7,38 | КВ |
4 . | 1 | Силвијан Телије | Француска | 7,39 | КВ |
5. | 4 | Дорис Малецки | Источна Немачка | 7,40 | КВ, ЛРд |
6. | 2 | Андреа Линч | Уједињено Краљевство | 7,42 | кв, ЛРд |
3 | Иванка Валкова | Бугарска | 7,42 | КВ, ЛРд | |
8. | 3 | Ирена Шевињска | Пољска | 7,43 | КВ |
9. | 1 | Елке Хахман | Источна Немачка | 7,44 | КВ, ЛРд |
3 | Кристијана Краузе | Западна Немачка | 7,44 | кв | |
11. | 4 | Тула Раутанен | Финска | 7,48 | КВ, ЛРСд |
12. | 5 | Мона-Лиса Страндвал | Финска | 7,53 | КВ |
13. | 5 | Линда Хаглунд | Шведска | 7,57 | ЛРСд |
14. | 1 | Бригите Хест | Аустрија | 7,59 | НРд |
4 | Чечилија Молинари | Италија | 7,59 | ЛРСд | |
16. | 3 | Валерија Буфану | Румунија | 7,61 | НРд |
17. | 4 | Марија Зуковска | Пољска | 7,64 | ЛРСд |
18. | 3 | Данута Јендрејек | Пољска | 7,65 | ЛРд |
2 | Мишел Бење | Француска | 7,65 | ЛРд | |
5 | Марина Сидорова | Совјетски Савез | 7,65 | ЛРд | |
21. | 5 | Христине Кеплингер | Аустрија | 7,67 | ЛРд |
22. | 2 | Илона Бружењак | Мађарска | 7,70 | ЛРд |
23. | 4 | Мике фан Висен | Холандија | 7,74 | ЛРСд |
24. | 3 | Вероник Колонвел | Белгија | 7,78 | ЛРд |
25. | 2 | Наталија Метвејева | Совјетски Савез | 7,81 | ЛРд |
26. | 4 | Јармила Нигринова | Чехословачка | 7,83 | ЛРд |
Полуфинале
Полуфиналисткиње су подељене у две групе по шест атлетичарки, а за шест места у финалу пласирале су по три првопласиране из обе групе (КВ).[3]
Пласман | Група | Атлетичарка | Земља | Време | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
1. | 2 | Анергет Рихтер | Западна Немачка | 7,29 | КВ, СРд, ЕРд, РЕПд,НРд |
2. | 1 | Петра Фогт | Источна Немачка | 7,33 | КВ, НРд |
3 . | 1 | Силвијан Телије | Француска | 7,36 | КВ |
4. | 2 | Ирена Шевињска | Пољска | 7,37 | КВ |
2 | Дорис Малецки | Источна Немачка | 7,37 | КВ, ЛРд | |
6. | 2 | Јорданка Јанкова | Бугарска | 7,37 | ЛРд |
7. | 1 | Кристијана Краузе | Западна Немачка | 7,41 | КВ |
8. | 1 | Иванка Волкова | Бугарска | 7,42 | =ЛРд |
9. | 2 | Андреа Линч | Уједињено Краљевство | 7,44 | |
10. | 1 | Елке Хахман | Источна Немачка | 7,46 | |
11. | 2 | Мона-Лиса Страндвал | Финска | 7,50 | ЛРд |
12. | 1 | Тула Раутанен | Финска | 7,51 |
Финале
Извор:[4]
Пласман | Атлетичарка | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
Анергет Рихтер | Западна Немачка | 7,27 | СРд, ЕРд, РЕПд, НРд | |
Петра Фогт | Источна Немачка | 7,29 | НРд | |
Силвијан Телије | Француска | 7,31 | НРд | |
4. | Ирена Шевинска | Пољска | 7,35 | |
5. | Кристијана Краузе | Западна Немачка | 7,36 | ЛРд |
6. | Дорис Малецки | Источна | 7,43 |
Укупни биланс медаља у трци на 60 метара за жене после 4. Европског првенства у дворани 1973.
Биланс медаља, екипно
| Биланс медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
Такмичарке обележене звездицом освојиле су по једну медаљу у дисциплини на 50 метара 1072. |
|
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 374 и 375. Приступљено 14. новембар 2018.
- ^ Резултати квалификација на 60 метара за жене на ЕПд 1973 сајт maik-richter.de
- ^ Резултати полуфиналних трка на 60 метара ЕПд 1973 сајт maik-richter.de
- ^ Резултати финалне трке на 60 метара ЕПд 1973 сајт maik-richter.de
Спољашње везе
- Потпуни резултати с ЕП-а 1973. на сајту maik-richter.de
- Резултати ЕП-а 1973. на сајту todor66.com
- Европска првенства у дворани на сајту ЕАА
- Резултати ЕП-а 1973. на ЕАА
- п
- р
- у
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.