Ашур-убалит II

Ашур-убалит II је био последњи краљ Новоасирске државе. Владао је од 612. до 605. године п. н. е.

Владавина

Након Асурбанипалове смрти, Новоасирско краљевство слаби великом брзином. Резултат је слабљење асирске контроле над Вавилонијом на чије чело 626. године п. н. е. долази Набополасар. Након учвршћивања власти у Вавилонији, Набополасар креће у походе на асирске територије. У савезу са међанским владаром Кијаксаром, Набополасар у наредним годинама осваја све важније асирске градове укључујући и Ашур и Ниниву. Међутим, након пада Ниниве, Новоасирско краљевство још увек није било поражено. Асирац Ашур-Убалит прогласио се за новог асирског краља и наставио са пружањем отпора. Подршку му је пружао и египатски фараон Псаметих I. Поставио се за краља у Харану. Комбиноване снаге Међана и Вавилонаца поразиле су га око 605. године п. н. е. Асирско царство престало је да постоји. Наследило га је Нововавилонско царство.

Асирски краљеви

Средњоасирски период
Име краља Владавина Напомена
Ериба-Адад I 1380–1353 "син Ашур-бел-нишешуа"
Ашурубалит I 1353–1318 "син Ериба-адада"
Енлил-нирари 1317–1308 "син Ашур-убалита"
Арик-ден-или 1307–1296 "Син Енлил-нирарија"
Адад-нирари I 1295–1264 "син Арик-ден-илија"
Шалманасар I 1263–1234 "син Адад-нирарија"
Тукулти-Нинурта I 1233–1197 "син Шалманесера"
Ашур-надин-апли 1196–1194
Ашур-нирари III 1193–1188 "син Ашур-надин-аплија"
Енлил-кудури-усур 1187–1183 "син Тукулти-Нинурте"
Нинурта-апал-Екур 1182–1180 "син Или-паде"
Почевши од Ашур-Дана I, датуми средње и доње хронологије се поклапају
Ашур-Дан I 1179–1133 "син Ашур-надин-аплуа"
Нинурта-тукулти-ашур 1133 "син Ашур-Дана"
Мутакил-Нуску 1133
Ашур-реш-иши I 1133–1115 "син Мутакил-Нускуа"
Тиглат-Пилесар I 1115–1076 "син Ашур-реш-ишија"
Ашарид-апал-Екур 1076–1074 "син Тиглат-пилесера"
Ашур-бел-кала 1074–1056 "син Тиглат-пилесера"
Ериба-Адад II 1056–1054 "син Ашур-бел-кала"
Шамши-Адад IV 1054–1050 "син Тиглат-Пилесера"
Ашур-насир-пал I 1050–1031 "син Шамши-Адада"
Шалманасар II 1031–1019 "син Ашур-насир-пала"
Ашур-нирари IV 1019–1013 "син Шалманесера"
Ашур-раби II 1013–972 "син Ашур-насир-пала"
Ашур-реш-иши II 972–967 "син Ашур-рабија"
Тиглат-Пилесар II 967–935 "син Ашур-реш-ишија"
Ашур-Дан II 935–912 "син Тиглат-Пилесера"

Види још

Литература

  • Историја старог истока - Амели Курт, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2012. година
  • п
  • р
  • у
Староасирски период
  • Еришум I (1905-1867)
  • Икунум (1867 - 1860)
  • Саргон I
  • Пузур-Ашур II
  • Нарам-Син Асирски
  • Еришум II
  • Шамши-Адад I (1700)
  • Ишме-Даган I
  • Мут-Ашкур
  • Римуш Асирски
  • Асинум
  • Ашур-дугул
  • Ашур-апла-иди
  • Насир-син
  • Син-намир
  • Ипки-Иштар
  • Адад-салулу
  • Адаси Асирски
  • Бел-бани
  • Либаја
  • Шарма-адад I
  • Иптар-син
  • Базаја
  • Лулаја
  • Шу-нинуа
  • Шарма-адад II
  • Еришум III
  • Шамши-Адад II
  • Ишме-Даган II
  • Шамши-Адад III
  • Ашур-Нирари I
  • Пузур-Ашур III
  • Енлил-Насир I
  • Нур-Или
  • Ашур-Шадуни
  • Ашур-Раби I
  • Ашур-надин-ахе I
  • Енлил-Насир II (1420–1415)
  • Ашур-нирари II (1414–1408)
  • Ашур-бел-нишешу (1407–1399)
  • Ашур-рим-нишешу (1398–1391)
  • Ашур-надин-ахе II
Средњоасирски период
  • Ериба-Адад I (1380–1353)
  • Ашурубалит I (1353–1318)
  • Енлил-нирари (1317–1308)
  • Арик-ден-или (1307–1296)
  • Адад-нирари I (1295–1264)
  • Шалманасар I (1263–1234)
  • Тукулти-Нинурта I (1233–1197)
  • Ашур-надин-апли (1196–1194)
  • Ашур-нирари III (1193–1188)
  • Енлил-кудури-усур (1187–1183)
  • Нинурта-апал-Екур (1182–1180)
  • Почевши од Ашур-Дана I
  • Ашур-Дан I (1179–1133)
  • Нинурта-тукулти-ашур (1133)
  • Мутакил-Нуску (1133 )
  • Ашур-реш-иши I (1133–1115)
  • Тиглат-Пилесар I (1115–1076)
  • Ашарид-апал-Екур (1076–1074)
  • Ашур-бел-кала (1074–1056)
  • Ериба-Адад II (1056–1054)
  • Шамши-Адад IV (1054–1050)
  • Ашур-насир-пал I (1050–1031)
  • Шалманасар II (1031–1019)
  • Ашур-нирари IV (1019–1013)
  • Ашур-раби II (1013–972)
  • Ашур-реш-иши II (972–967)
  • Тиглат-Пилесар II (967–935)
  • Ашур-Дан II (935–912)
Новоасирски период
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • VIAF
Државне
  • Немачка