Дарије I

Дарије I
Дарије I
Лични подаци
Датум рођења	550. п. н. е.
Датум смрти	486. п. н. е.
Породица
Супружник	Atossa, Artystone, Parmys
Потомство	Ксеркс I, Abrocomes, Arsames, Gobryas, Artobazanes, Ariabignes, Ariamenes, Artazostre, Masistes, Achaemenes, Arsames
Родитељи	Hystaspes
Династија	Ахемениди
Претходник	Камбиз II
Наследник	Ксеркс I^[1]

Дарије I Велики, (стперс. ; 549. п. н. е.–485. п. н. е.), персијски цар (521. п. н. е.–485. п. н. е.) наследник Камбиза II, освајача Египта. Био је један од највећих владара старог истока. Пошто је угушио низ побуна у источним провинцијама, спровео је реорганизацију државне управе. Поделио је државу на 20 великих области (сатрапија) којима је дао одговарајућу аутономију, али да би их спречио да се одвоје, поделио је цивилну и војну власт у њима. Централну власт појачао је пореским системом којим су се огромне суме новца стицале у његову касу. Јединству царства служила је и путна мрежа коју је развио. Пошто је уреднио војску и државу, кренуо је у освајачке ратове. Око 513. п. н. е. извео је безуспешни поход на Ските а затим започео са покоравањем малоазијских Грка. Угушио је Јонски устанак (499-494. п. н. е.), после чега су се развили Грчко-персијски ратови, завршени тек 449. п. н. е. Персија је у његово доба постала највећа држава старог века, све до појаве Александра.^[2]^[3]

Долазак на власт

Дарије I је припадао племићкој породици унутар Персијског царства. Био је рођак Камбиза. После убиства или самоубиства Камбиза II 522. п. н. е., узурпатор престола Гаумата је несметано владао као тобожњи Смердис, убијени син Кира Великог и брат Камбриза II. Нико се није усудио устати против лажног цара. Тачније нико осим Дарија I. Даријев отац и деда се нису усудили тражити престо од лажног цара Гаумате. Дарије Велики уз помоћ шест племића изненађује и убија узурпатора октобра 521. п. н. е. у Међијанској тврђави.

Дарије Велики постаје краљ. Жени се с Атосом, женом лажног краља и кћерком Кира Великог. Имали су сина Ксеркса I., који ће наследити оца.

Изненадну промјену владара владари источних провинција су видели као добру прилику да добију независност. У Сузи, Вавилону, Медији, Сагарти узурпатори су скупљали армије иза себе. У Персији се опет појавио други лажни цар. Дарије међутим до 520./519. п. н. е. смирује све те побуне. Чак и Вавилон који се два пута бунио признао је власт Дарија Великог.

Дарије влада Царством

Европске и северно афричке кампање

Дарије Велики је 512. п. н. е. предузео рат против Скита. Велика персијска армија је прешла Босфор, заузела источну Тракију и прешла Дунав. Након што је отишао предалеко у степе, морао се вратити.

Пред крај владавине Дарија Великог почињу сукоби са Грцима. Грчко-персијске ратове су започели сами Грци. У Јонији (данашња егејска обала Турске) грчки градови, који су укључивали велика средишта попут Милета и Халикарнаса, нису могли одржати своју независност и дошли су под власт Персијског царства средином 6. века. Грци су 499. п. н. е. подигли Јонски устанак, па су им Атина и неке Грчке области пристигле у помоћ. Одлучујућа битка одиграла се 494. п. н. е. код острва Лиде на улазу у милетску луку. Персијска флота, састављена од египатских и феничанских бродова, разбила је хеленске снаге. Милет је освојен и спаљен. Ови догађаји означили су слом Јонског устанка.

Неколико година после слома Јонског устанка Дарије је преузео велики поход на Хеладу. Изговарао се да жели да казни Атињане јер су пружили помоћ побуњеницима. Прва персијска експедиција је доживела пораз 492. п. н. е. Персијанци су се искрцали на Атици, али их је Грчка војска под водством атинског војсковође Милтијада поразила у Маратонској бици.

Власт

Дарије Велики је био припадник зорастријске религије коју је основао пророк Заратустра. Дарије је био велики државник и организатор. Унапредио је персијски административни систем и законе. Промјене закона су се тицале закона о доказима, ропству, подмићивањима и насиљу.

Време освајања је прошло, јер је сад имао огромну државу. Сад су се ратови које је подузимао сводили само са сврхом чувања природних граница царства и да држи варваре што даље од граница. Тако Дарије подјармљује дивље народе понтских и јерменских планина, те проширује персијску доминацију и на Кавказ. Због истих разлога бори се и против иранских степских народа. Током тих похода спроводи и војне реформе као што су увођење регрутовања, плата за војнике, обука војника.

Поделио је царство на 20 провинција, а сваком провинцијом, сатрапијом управљао је сатрап. Положај сатрапа је обично био наследан и био је јако аутономан, што је омогућавало да провинције имају различите законе, обичаје и владајућу класу. Свака провинција је имала обавезу да плаћа велики порез у злату или сребру. Многа подручја су због високих обавеза почела да економски назадују. Свака сатрапија је имала сатрапа, независног финансијског контролора и независног војног координатора. Тиме је власт унутар сатрапије била подељена, па је била смањена вероватност побуна.

Грађевински подухвати

Током Даријеве владавине започети су многи грађевински пројекти. Један од највећих је градња Персепоља, нове престолнице Персије. Зидине престонице су биле 20 m. високе, а 10 m. дебеле. Ископао је канал од Нила до Суеца, тако да су бродови могли доћи из Нила, кроз канал до црвеног мора до Персије. Изградио је бројне путеве, а најпознатији су од Сузе до Персепоља и од Сарда до Сузе, који је познат и као Краљевски пут.

Економија, дипломатија и трговина

Увео је фиксни новац. Развијао је трговину унутар царства, а слао је експедиције до Кабула и Инда. Да би придобио своје поданике, дозвољавао је велику слободу вероисповести. Дозволио је Јеврејима да граде Јерусалимски храм. Штитио је и помагао градњу храмова свих вера. Толико да су чак сва Грчка пророчишта у Азији били на његовој страни у рату са Грцима.

Види још

Референце

^ Jürgen von Beckerath, Handbuch der ägyptischen Königsnamen (= Münchner ägyptologische Studien, vol 46), Mainz am Rhein: Verlag Philipp von Zabern. 1999. ISBN 3-8053-2310-7. стр. 220–21..
^ „DĀḠESTĀN”. Приступљено 29. 12. 2014.
^ Suny, Ronald Grigor (1994). The Making of the Georgian Nation. ISBN 978-0253209153. Приступљено 29. 12. 2014.

Литература

Abott, Jacob (1850), History of Darius the Great, New York: Harper & Bros
Balentine, Samuel (1999), The Torah's vision of worship, Minneapolis: Fortress Press, ISBN 978-0-8006-3155-0
Bedford, Peter (2001), Temple restoration in early Achaemenid Judah (illustrated изд.), Leiden: Brill, ISBN 978-90-04-11509-5
Bennett, Deb (1998), Conquerors: The Roots of New World horsemanship, Solvang, CA: Amigo Publications, Inc., ISBN 978-0-9658533-0-9
Boardman, John (1988), The Cambridge Ancient History, IV (II изд.), Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-22804-6
Boardman, John, ур. (1982). The Cambridge Ancient History. 10: Persia, Greece, and the Western Mediterranean. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 239—243. ISBN 978-0-521-22804-6.
Boyce, Mary (1979). Zoroastrians: Their Religious Beliefs and Practices. Psychology Press. стр. 1—252. ISBN 9780415239028.
Boyce, M. (1984). „Ahura Mazdā”. Encyclopaedia Iranica, Vol. I, Fasc. 7. стр. 684—687.
Briant, Pierre (2002). From Cyrus to Alexander: A History of the Persian Empire. Eisenbrauns. стр. 1—1196. ISBN 9781575061207.
Cook, J. M. (1985), „The Rise of the Achaemenids and Establishment of their Empire”, The Median and Achaemenian Periods, Cambridge History of Iran, 2, London: Cambridge University Press
Frye, Richard Nelson (1984). The History of Ancient Iran. C.H.Beck. стр. 1–411. ISBN 9783406093975. „false.”
Grousset, René (1970). The Empire of the Steppes: A History of Central Asia. Rutgers University Press. стр. 1–687. ISBN 9780813513041. „false.”
Herodotus, ур. (2015). The Histories. Knopf Doubleday Publishing Group. стр. 352. ISBN 978-0-375-71271-5.
Llewellyn-Jones, Lloyd (2017). „The Achaemenid Empire”. Ур.: Daryaee, Touraj. King of the Seven Climes: A History of the Ancient Iranian World (3000 BCE - 651 CE). UCI Jordan Center for Persian Studies. стр. 1—236. ISBN 9780692864401.
Safra, Jacob (2002), The New Encyclopædia Britannica, Encyclopædia Britannica Inc, ISBN 978-0-85229-787-2
Schmitt, Rudiger (1994). „DARIUS i. The Name”. Encyclopaedia Iranica, Vol. VII, Fasc. 1. стр. 40.
Sélincourt, Aubrey (2002), The Histories, London: Penguin Classics, ISBN 978-0-14-044908-2
Shahbazi, A. Shapur (1988). „Bahrām II”. Encyclopaedia Iranica, Vol. III, Fasc. 5. стр. 514—522.
Shahbazi, Shapur (1994), „Darius I the Great”, Encyclopedia Iranica, 7, New York: Columbia University, стр. 41—50
Siliotti, Alberto (2006), Hidden Treasures of Antiquity, Vercelli, Italy: VMB Publishers, ISBN 978-88-540-0497-9
Spielvogel, Jackson (2009), Western Civilization: Seventh edition, Belmont, CA: Thomson Wadsworth, ISBN 978-0-495-50285-2
Tropea, Judith (2006), Classic Biblical Baby Names: Timeless Names for Modern Parents, New York: Bantam Books, ISBN 978-0-553-38393-5
Van De Mieroop, Marc (2003), A History of the Ancient Near East: Ca. 3000–323 BC, "Blackwell History of the Ancient World" series, Hoboken, NJ: Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-631-22552-2
Verlag, Chronik (2008), The Chronicle of World History, Old Saybrook, CT: Konecky and Konecky, ISBN 978-1-56852-680-5
Duncker, Max (1882), Evelyn Abbott, ур., The history of antiquity (Volume 6 изд.), R. Bentley & son
Egerton, George (1994), Political memoir: essays on the politics of memory, Routledge, ISBN 978-0-7146-3471-5
Moulton, James (2005), Early Zoroastrianism, Kessinger Publishing, ISBN 978-1-4179-7400-9
Del Testa, David (2001), Government leaders, military rulers, and political activists (illustrated изд.), Greenwood Publishing Group, ISBN 978-1-57356-153-2
Poolos, J (2008), Darius the Great (illustrated изд.), Infobase Publishing, ISBN 978-0-7910-9633-8
Kuhrt, A. (2013). The Persian Empire: A Corpus of Sources from the Achaemenid Period. Routledge. ISBN 978-1-136-01694-3.
Farrokh, Kaveh (2007), Shadows in the desert: ancient Persia at war, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84603-108-3
Beckwith, Christopher (2009), Empires of the Silk Road: a history of Central Eurasia from the Bronze Age to the present (illustrated изд.), Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13589-2
Chaliand, Gérard (2004), Nomadic empires: from Mongolia to the Danube (illustrated, annotated изд.), Transaction Publishers, ISBN 978-0-7658-0204-0
Woolf, Alex; Steven Maddocks; Richard Balkwill; Thomas McCarthy (2004), Exploring Ancient Civilizations (illustrated изд.), Marshall Cavendish, ISBN 978-0-7614-7456-2
Ross, William; H. G. Wells (2004), The Outline of History: Volume 1 (Barnes & Noble Library of Essential Reading): Prehistory to the Roman Republic (illustrated изд.), Barnes & Noble Publishing, ISBN 978-0-7607-5866-3, Приступљено 28. 7. 2011
Abbott, Jacob (2009), History of Darius the Great: Makers of History, Cosimo, Inc., ISBN 978-1-60520-835-0
Waters, Matt (1996). „Darius and the Achaemenid Line”. London: 11—18.
Waters, Matt (2014). Ancient Persia: A Concise History of the Achaemenid Empire, 550–330 BCE. Cambridge University Press. стр. 1—272. ISBN 9781107652729.
Malandra, William W. (2005). „Zoroastrianism i. Historical review up to the Arab conquest”. Encyclopaedia Iranica.
Burn, A.R. (1984). Persia and the Greeks : the defence of the West, c. 546–478 B.C (2nd изд.). Stanford, CA: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1235-4.
Ghirshman, Roman (1964). The Arts of Ancient Iran from Its Origins to the Time of Alexander the Great. New York: Golden Press.
Olmstead, Albert T. (1948). History of the Persian Empire, Achaemenid Period. Chicago: University of Chicago Press.
Vogelsang, W.J. (1992). The rise and organisation of the Achaemenid Empire : the eastern Iranian evidence. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-09682-0.
Warner, Arthur G. (1905). The Shahnama of Firdausi. London: Kegan Paul, Trench, Trübner and Co.
Wiesehöfer, Josef (1996). Ancient Persia : from 550 BC to 650 AD. Azizeh Azodi, trans. London: I.B. Tauris. ISBN 978-1-85043-999-8.
Wilber, Donald N. (1989). Persepolis : the archaeology of Parsa, seat of the Persian kings (Rev. изд.). Princeton, NJ: Darwin Press. ISBN 978-0-87850-062-8.

Спољашње везе

Дарије I на Викимедијиној остави.

„INDIA RELATIONS: ACHAEMENID PERIOD – Encyclopaedia Iranica”. iranicaonline.org.

Староегипатски владари

Прото
династички
период

Доњи Египат	Хсекију Хају Тију Теш Нехеб Вазнер Мек Дју
Горњи Египат	Шкорпион I Ири-Хор Ка Краљ Шкорпион Нармер / Менес

Рани
династички
период

I династија	Нармер / Менес Хор-Аха Џер Џет Мернеит Ден Аџиб Семерхет Ка’а Снеферка Хорус-Ба
II династија	Хотепсехемуи Ранеб Нинечер Ба Нубнефер Хорус Са Венег Ваџенес Сенед Перибсен Сехемиб-Перенмат Неферкара I Неферкасокар Хуђефа I Хасехемви

Старо
краљевство

III династија	Небка Џосер Секемкет Санакт Каба Кахедјет Хуни
IV династија	Снефру Кеопс Џедеф Ре Кефрен Бихерис Микерен Шепсескаф Тамфтис
V династија	Усеркаф Сахуре Нефериркаре Какај Шепсескаре Иси Неферефре Ниусере Ини Менкаухор Кају Дједкаре Исеси Унис
VI династија	Тети Усеркаре Пепи I Меренре Немтијемсаф I Пепи II

Први
прелазни
период

VII и VIII династија	Неферкаре Неби Неферкаре Кхенду Неферкахор Неферкара Пеписнеб Неферкамин Ану Вадјакаре Какаре Иби
IX и X династија	Мерyибре Кхети Неферкаре III Небкауре Кхети Мерихатор Неферкаре IV Вахкаре Кхети Мерикаре
XI династија (само Теба)	Ментухотеп I Интеф I Интеф II Интеф III

Средње
краљевство

XI династија (цео Египат)	Ментухотеп II Ментухотеп III Ментухотеп IV
XII династија	Аменемхет I Сесострис II Аменемхет II Сесострис II Сесострис III Аменемхет III Аменемхет IV Собекнеферу
XIII династија	Сехемре Кхутави Собехотеп Сонбеф Нерикаре Сехемкаре Аменy Кемау Хотепибре Иуфни Аменемхет VI Семенкаре Небнуни Сехетепибре Севадјкаре Недјемибре Кханхре Собехотеп Ренсенеб Хор Сехемрехутави Кхабав Дједхеперев Себкаy Седјефакаре Вегаф Кхендјер Имyремесхав Сехетепкаре Интеф Сетх Мерибре Собехотеп III Неферхотеп I Сихатхор Собехотеп IV Мерхотепре Собехотеп Собехотеп VI Вахибре Ибиау Мернефере Аy Мерхотепре Ини Санхенре Севадјту Мерсехемре Инед Севадјкаре Хори Меркавре Собехотеп Мерсхепсесре Ини II Севахенре Сенебмиу Мерхепере Меркаре Севадјаре Ментухотеп Сехекенре Санхптахи
XIV династија	Јакбим Сехаенре Карех Кхавосере Аму Ахотепре Мејбре Шеши Нехеси Вазад Мердјефаре Севадјакаре III Шекенпернере Јакуб-Хар

Други
прелазни
период

XV династија	Салитис Сакир-Хар Хајан Апепи Хамуди
XVI династија	Дјехути Собехотеп VIII Неферхотеп III Ментухотепи Небирирав I Небириау II Семенре Бебианк Сехемре Шедваст Дудимосе I Дудимосе II Монтемсаф Меранхре Ментухотеп Сенусрет IV Пепи III
XVII династија	Рахотеп Небматре Собекемсаф I Собекемсаф II Интеф V Интеф VII Сенактенре Ахмосе Секененре Тао II Камос

Ново
краљевство

XVIII династија	Ахмосе I Аменхотеп I Тутмос I Тутмос II Хатшепсут Тутмос III Аменхотеп II Тутмос IV Аменхотеп III Ехнатон Сменхара Тутанкамон Ај Хоремхеб
XIX Династија	Рамзес I Сети I Рамзес II Мернептах Аменмес Сети II Сипта Твосрет
XX династија	Сетнат Рамзес III Рамзес IV Рамзес V Рамзес VI Рамзес VII Рамзес VIII Рамзес IX Рамзес X Рамзес XI

Трећи
прелазни
период

XXI династија	Смендес I Аменемнису Псусенес I Аменемоп Осоркон Старији Сиамон Псусенес II
XXII династија	Шошенк I Оскорон I Шошенк II Такелот I Оскорн II Шошенк III Шошенк IV Пимаy Шошенк V Оскорон IV
XXIII династија	Харсиес А Такелот II Педубаст I Шошенк VI Осоркон III Такелот III Рудамун Ини
XXIV династија	Тефнахт Бакенранеф
XXV династија	Пије Шабатака Шебитку Тахарка Тантамани

Касни
период

XXVI династија	Нехо I Псамтик I Нехо II Псамтик II Апријес Амазис II Псамтик III
XXVII династија	Камбиз II Дарије I Ксеркс I Артаксеркс I Дарије II Артаксеркс II
XXVIII династија	Амиртеј
XXIX династија	Неферит I Акорис Хакор Псамут Хакор Неферит II
XXX династија	Нектанеб I Теос Нектанеб II
XXXI династија	Артаксеркс III Артаксеркс IV Дарије III

Грчко-римски
период

Македонски краљеви	Александар III Филип III Александар IV
Птолемејиди	Птолемеј I Птолемеј II Птолемеј III Птолемеј IV Птолемеј V Птолемеј VI Птолемеј VIII Птолемеј IX Птолемеј X Береника III Птолемеј XI Птолемеј XII Клеопатра V Клеопатра VI Береника IV Птолемеј XIII Птолемеј XIV Клеопатра VII Цезарион

Македонски
краљеви

Птолемејиди

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF 2 3 4 WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Летонија Чешка Аустралија Грчка Холандија Пољска Ватикан
Академске	CiNii
Уметничке	ULAN
Људи	Deutsche Biographie Trove
Остале	Енциклопедија Британика IdRef