Општи избори у Босни и Херцеговини 2014.

Босна и Херцеговина
Овај чланак је дио серије о политичком систему Босне и Херцеговине
Устав Дејтонски споразум Уставни суд
Високи представник Кристијан Шмит (оспорено)
Предсједништво Жељко Комшић (ДФ) [предсједавајући] Денис Бећировић (СДП БиХ) [члан] Жељка Цвијановић (СНСД) [члан]
Парламентарна скупштина Представнички дом Дом народа
Савјет министара Предсједавајући: Борјана Кришто Министарства: Одбрана Безбједност Спољни послови Цивилни послови Правда Финансије Спољна трговина Комуникације и транспорт Људска права и избјеглице
Судска власт Суд Тужилаштво Високи судски и тужилачки савјет
Избори Локални 2020. Општи 2022.
Административна подјела Ентитети: Федерација Босне и Херцеговине ({{политика}}) Република Српска ({{политика}}) Брчко Дистрикт
п р у

Општи избори у Босни и Херцеговини 2014. одржани су 12. октобра 2014. године. На изборима су бирани чланови Предсједништва Босне и Херцеговине, посланици Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, Представничког дома Парламента ФБиХ, предсједник и потпредсједници Републике Српске, народни посланици у Народној скупштини Републике Српске, као и представници за скупштине кантона у Федерацији Босне и Херцеговине^[1]. Расписани су одлуком Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, 15. маја 2014. године, на основу Изборног закона Босне и Херцеговине.

На овим изборима укупно се бирало 518 носилаца мандата. Учествовало је 98 политичких субјекта. Од тога 50 политичких странака, 24 коалиције и 24 независна кандидата. На листама политичких субјеката било је укупно 7.748 кандидата, од којих су 3.276 или 42% биле жене, а 4.472 или 58% мушкарци. Укупно је регистровано 3.278.908 бирача, од којих 3.216.177 у БиХ и 42.139 у иностранству. Локалне (општинске и градске) изборне комисије акредитовале су око 50.000 посматрача политичких субјеката, док је Централна изборна комисија акредитовала 5.760 посматрача, међу којима су била и 552 међународна посматрача.^[2]

Након општих избора 3. октобра 2010. Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине (СДП) Златка Лагумџије је постала највећа странка у ФБиХ, док је у РС Савез независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика однео победу на свим нивоима (председник РС и Народна скупштина). Међутим немогућност политичког договора и неостварење пресуде Сејдић-Финци на нивоу ФБиХ и БиХ између главних странака је проузроковало вишемјесечну политичку кризу.

Током преговора формирана су два неформална блока: један који је окупљао претежно бошњачке и централистичке странке а други српско-хрватске аутономистичке партије. У првом блоку су били Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине, Странка демократске акције (СДА), Хрватска странка права Босне и Херцеговине (ХСП) и Народна странка Радом за бољитак (НСРБ). У другом блоку су се нашли Савез независних социјалдемократа, Српска демократска странка (СДС), Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ) и Хрватска демократска заједница 1990 (ХДЗ 1990). Будући да је нови председавајући Савјета министара морао бити из реда хрватског народа први блок је кандидовао за председавајућег Хрвата из СДП-а Славка Кукића, док је други блок тражио да премијер буде члан ХДЗ-а БиХ, будући да је та странка на изборима добила највише хрватских гласова.

У ФБиХ коалиција СДП-СДА-ХСП-НСРБ је формирала владу на челу са Нермином Никшићем (СДП) у марту 2011. Међутим, представника Хрвата де факто није било јер су ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990 остали у опозицији.

Криза је окончана тек у децембру 2011. и 12. јануара 2012. Хрват Вјекослав Беванда (ХДЗ БиХ) је формирао Савјет министара у којем су се нашле СДП, СНСД, СДА, СДС, ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990^[3][4].

Већ у јесен 2012. раздор на релацији СДП-СДА је изазвао нову блокаду: на нивоу БиХ СДП је смијенила министре СДА и на њихово место су ушли представници СДП-а и Савеза за бољу будућност БиХ (СББ) Фахрудина Радончића (који је именован за министра безбедности). На нивоу ФБиХ СДА, ХСП и НСРБ су бојкотовале рад владе и парламента и онемогућили СДП-у да промени састав владајуће коалиције који је желео да формира нову владу са СББ-ом и хрватским странкама^[5].

Скоро перманентна политичка криза у ФБиХ је била главни мотор немира који су уследили почетком 2014. године. Први протести почели су 4. фебруара у Тузли, немири су убрзо проширени и на остале градове са бошњачком већином. Демонстранти су, између осталог, запалили зграду Председништва БиХ, као и зграде влада кантона Сарајево, Тузла и Зеница. У Републици Српској су неколико пута организовани протести подршке од стране бошњачких удружења и невладиних организација, али нису забележени немири^[6]. Бошњачка националистичка идеја "унитарне Босне" је била главни захтјев протестаната и тзв. групе УДАР^[7]. Немири су утихнули у марту-априлу.

Политичка последица ове ситуације је била смјена министра безбедности и лидера СББ-а Радончића, коју су подржале владајуће партије и СДА. Радончићева смјена је међутим означила и излазак СББ-а из власти, као и губитак већине у Представничком дому од стране Бевандиног Савјета министара^[8].

За изборе за Предсједништво БиХ пријављено је 17 кандидата^[9].

Кандидати за избор бошњачког члана су: Сефер Халиловић (БПС), Фахрудин Радончић (СББ БиХ), Џебраил Бајрамовић (СД БиХ), Мустафа Церић (независни), Бакир Хаџиомеровић (СДП БиХ), Бакир Изетбеговић (СДА), Емир Суљагић (ДФ), Адил Жигић (независни), Мирсад Кебо (независни) и Халил Тузлић (независни)^[9].

Кандидати за избор хрватског члана су: Драган Човић (ХДЗ БиХ), Живко Будимир (СПП), Анто Поповић (ДФ) и Мартин Рагуж (ХДЗ 1990)^[9].

Кандидати за избор српског члана су: Младен Иванић (коалиција СзП), Горан Змијањац (СПП) и Жељка Цвијановић (коалиција СНСД — ДНС — СП)^[9].

У бошњачко-босанском табору главне политички субјекти који се такмиче на изборима за Представнички дом БиХ, Представнички дом ФБиХ и у скупштинама кантона, су владајући СДП БиХ Златка Лагумџије, СДА коју де факто води Бакир Изетбеговић, СББ БиХ Фахрудина Радончића а ту су још и СБиХ, БПС, БОСС, ХСП БиХ-ДСИ и НСРБ^[9]. Међу новијим политичким субјектима налазе Демократски фронт (настао из расцјепа од СДП-а) Жељка Комшића и Странка правде и повјерења (настала из расцјепа од ХСП-а БиХ и која је у коалицији Заједно за промјене са СДУ-ом и ДНЗ-ом) Живка Будимира^[9].

У хрватском табору се налазе с једне стране коалиција окупљена око Хрватског народног сабора БиХ коју чине: Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине, Хрватска сељачка странка, Хрватска хришћанско-демократска унија БиХ, Хрватска странка права др Анте Старчевић БиХ и Хрватска странка права Херцег-Босне^[10] а с друге стране Хрватска демократска заједница 1990^[9].

У РС-у се супротстављају две коалиције. Владајући СНСД Милорада Додика је у коалицији са ДНС-ом и СП-ом^[11]. Ова коалиција је кандидовала Милорада Додика за председника РС^[9]. Опозиција се ујединила и створила коалицију Савез за промјене^[12], коју су саставиле Српска демократска странка, Партија демократског прогреса, Народни демократски покрет, Српска радикална странка Републике Српске, Партија уједињених пензионера и Странка социјалне сигурности српских бораца. СзП је кандидовао Огњена Тадића за председника РС^[9].

Странка	УСК	ПК	ТК	ЗДК	БПК	СБК ЖСБ	ХНК ЖХН	ЗХЖ	КС	K10	Укупно
Странка демократске акције	10	3	13	11	6	8	7	0	10	2	70
Хрватска демократска заједница БиХ — ХСС — ХКДУ — ХСП ХБ	0	7	0	2	0	8	11	14	0	9	51
Савез за бољу будућност Босне и Херцеговине	3	1	5	8	5	4	3	0	7	0	36
Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине	4	1	6	4	2	4	3	0	4	1	29
Демократски фронт	4	0	4	5	2	3	2	0	7	0	27
Хрватска демократска заједница 1990	0	7	0	0	0	2	3	4	0	4	20
Странка демократске активности	6	0	0	2	1	0	0	0	0	0	9
Босанскохерцеговачка патриотска странка	0	0	2	1	2	0	1	0	2	0	8
Странка за Босну и Херцеговину	0	0	3	2	2	0	0	0	0	0	7
Хрватска странка права БиХ — ДСИ/ХСС Стјепана Радића	0	1	0	0	0	1	0	2	0	2	6
Народна странка Радом за бољитак	0	0	2	0	0	0	0	1	0	2	5
Наша странка	0	0	0	0	0	0	0	0	3	0	3
Савез независних социјалдемократа	0	0	0	0	0	0	0	0	0	3	3
Босанска странка	0	0	0	0	0	0	0	0	2	0	2
Лабуристичка странка — Лабуристи БиХ	2	0	0	0	0	0	0	0	0	0	2
Хрватска независна листа	0	0	0	0	0	0	0	0	0	2	2
Странка за боље Горажде	0	0	0	0	2	0	0	0	0	0	2
Хрватска странка права др Анте Старчевић БиХ	0	0	0	0	0	0	0	1	0	0	1
Заједно за промјене (СПП — СДУ — ДНЗ — СП/У — СУНД — ЛДС)	1	0	0	0	0	0	0	0	0	0	1
Либерална странка	0	0	0	0	1	0	0	0	0	0	1
Странка дијаспоре Босне и Херцеговине	0	0	0	0	1	0	0	0	0	0	1
Нови покрет Босне и Херцеговине	0	0	0	0	1	0	0	0	0	0	1
Хрватски савез ХКДУ — Храст	0	0	0	0	0	0	0	1	0	0	1
Посавска странка	0	1	0	0	0	0	0	0	0	0	1
Укупно	30	21	35	35	25	30	30	23	35	25

Кандидат	Партија	Број гласова	%	Изабран / Није изабран
Милорад Додик	СНСД — ДНС — СП	303.496	45,39	Предсједник
Огњен Тадић	Савез за промјене	296.021	44,28
Рамиз Салкић	Домовина	24.994	3,63	Потпредсједник
Сејфудин Токић	Странка демократске активности	11.312	1,69
Драгомир Јовичић	Странка праведне политике	7.569	1,13
Енес Суљкановић	Социјалдемократска партија БиХ	6.809	1,02
Јосип Јерковић	Хрватска демократска заједница БиХ — ХСС — ХКДУ — ХСП ХБ	6.562	0,98	Потпредсједник
Емил Влајки	Партија економске и социјалне правде	3.202	0,47
Амир Хорић	Босанскохерцеговачка патриотска странка	2.216	0,33
Санда Стојаковић	Комунистичка партија	959	0,14
Владан Марковић	Независан	948	0,14
Милко Стојановић	Независан	873	0,13
Иво Блажановић	Демократска странка инвалида	812	0,12
Младен Нешковић	Независан	783	0,11
Сенад Бешић	Независан	754	0,11
Самир Палић	Социјалдемократска унија БиХ	605	0,09
Тома Седло	Странка правде и повјерења	582	0,08
Индира Мухаремовић	Прва странка	565	0,08
Ченај Петрит	Независан	166	0,02
Укупно важећи гласови		668.528	100,00	-
Неважећи гласови		38.108	-	-
Извор: ЦИК

Странка	Гласови	%	Мандати
Савез независних социјалдемократа	213.665	32,28	29
Српска демократска странка — ПУП — СРС РС	173.824	26,26	24
Демократски народни савез — НС — СРС	61.016	9,22	8
Партија демократског прогреса	48.845	7,38	7
Домовина	34.583	5,22	5
Народни демократски покрет	33.977	5,13	5
Социјалистичка партија	33.695	5,09	5
Укупно	661.910	100,00	83
Неважећи гласови	44.801	-	-
Извор: ЦИК

• Службена страница Централне изборне комисије Босне и Херцеговине