Словенски устанак против византијске власти (1072)

Словенски устанак против Византије (1072) је био један у низу великих словенских устанака против византијске власти. Подигнут је 1072. године, са циљем ослобођења словенског становништва на ширем простору од Поморавља до Повардарја. Устанак је избио уз ослонац на политику српског владара Михаила I Војислављевића, који је проширио своју власт на средишње и источне области у унутрашњости српских земаља. Организатор устанка у јужним областима био је Ђорђе Војтех, а након споразума са српским владаром, врховно вођство над свим устаницима преузео је Михаилов син Бодин, који је у Призрену проглашен за цара, под именом Петар, уз позивање на државне традиције бившег Бугарског царства. Упркос почетним успесима, устанак је угушен већ крајем исте 1072. године.^[1][2]

Византија, у којој је након кобне 1071. године стање било катастрофално, била је приморана да појача намете и дажбине не би ли дошла до преко потребних средстава за финансирање војске и спречавања сопствене пропасти која је у том трену изгледала скоро неизбежна.

Велики финансијски притисак пао је на словенско становништво које је и овако једва издржавало старе намете. Поред тога додатни извор незадовољства било је спровођење хеленизације, које је почело још 1037. године и која је била један од разлога и за претходни словенски устанак. Све то довело је до избијања устанка 1072. године на чијем је челу био Ђорђе Војтех. Организовање и подизање устанка било је вероватно уско повезано са Михаилом и његовом државом.

Овај чланак је део серије о историји Србије, Северне Македоније и Бугарске

Историја Србије Овај чланак је део серије о историји Србије Историја Србије Преисторија Камено доба Бронзано доба Гвоздено доба Предримско доба Илири Аутаријати Дардани Трибали Мези Скордисци Дачани Рано римско доба Илирик Панонија Доња Панонија Далмација Мезија Горња Мезија Дакија Дакија Аврелијана Касно римско доба Прва Мезија Средоземна Дакија Приобална Дакија Дарданија Превалис Панонија Друга Дијецеза Мезија Дијецеза Дакија Дијецеза Панонија Префектура Илирик Рани средњи век Бела Србија око 600. Кнежевина Србија Дукља, Травунија, Захумље, Неретљанска кнежевина, Рашка, Босна 7—10. век Катепанат Рас око 969—976. Високи средњи век Дукља (Зета) 11th—12. век Тема Сирмијум 1018—1071. Великожупанска Србија 1071—1217. Краљевина Србија 1217—1346. Сремска земља 1282—1325. Српско царство · распад 1346—1371. Моравска Србија · Косовска битка (1389) 1371—1402. Српска деспотовина · пад 1402—1537. Рано савремено доба Србија под османсом влашћу 1459—1804. Царство Јована Ненада / Сремско војводство Радослава Челника 1526—1530. Лугошка и карансебешка бановина 16—17. век Србија под хабзбуршком влашћу 1686—1918. Велике сеобе Срба 1690. и 1737—1739. Војна крајина 1702—1882. Хабзбуршка Србија 1718—1739. Кочина крајина 1788—1791. Србија 1804—1918 Револуција 1804—1815. Књажество Србија 1815—1882. Српска Војводина 1848—1849. Србија и Банат 1849—1860. Краљевина Србија · Велики рат 1882—1918. Србија од 1918. Краљевина Србија 1918—1941 Немачка војна управа · НОБ 1941—1944. Федерална јединица социјалистичке Југославије 1944—1992. Конститутивна држава са Црном Гором 1992—2006. Република Србија од 2006. Регионалне историје Београд Војводина Косово и Метохија Портал Србија п р у

Историја Северне Македоније Овај чланак је део серије о историји Северне Македоније Историја Северне Македоније Стари век Пеонија, Македонија (краљевина), Дарданија (краљевина), Македонија (провинција), Горња Мезија, Дарданија (провинција), Македонија Секунда Средњи век Византијско царство Прво бугарско царство Самуилово царство Стрез Краљевина Србија Српско царство Држава краља Марка Држава Дејановића Турско доба Карпошев устанак Разловечки устанак Кумановски устанак Брсјачка буна Илиндански устанак Крушевска република Савремено доба Краљевина Србија Јужна Србија Вардарска бановина Независна Држава Македонија СР МакедонијаРепублика Македонија/Северна Македонија п р у

Историја Бугарске Овај чланак је део серије о историји Бугарске Историја Бугарске Ране године Историја Бугарске у старом вијеку Средњи вијек Прабугари Покрштавање Бугарске Византијско-бугарски ратови Прво бугарско царство Самуилово царство Друго бугарско царство Сабор против богумила у Бугарској Битка код Велбужда Видинска • Добруџанска Османска управа Милојева и Срндакова буна Бугарска егзархија Априлски устанак Руско-турски рат (1877—1878) Савремено доба Кнежевина Бугарска Источна Румелија Пловдивски преврат Српско-бугарски рат (1885) Битка код Сливнице Илинданско-преображењски устанак Крушевска република Краљевина Бугарска Балкански ратови Брегалничка битка Први светски рат Други свјетски рат Народноослободилачка борба Народна Република Бугарска Република Бугарска п р у

п р у

Врло брзо по избијању устанка устаници су од Михаила затражили да им пошаље једног од својих синова за вођу и он им у јесен 1072. шаље свог сина Бодина и војводу Петрила са одредом од 300 људи у помоћ устанку који је, под вођством Ђорђа Војтеха, букнуо у јужном Поморављу. Устаници су Бодина прогласили за цара под именом Петар, позивајући се на Самуила, у Призрену.

Византија није чекала да се устанак разбукта и одмах је послала на устанике војску из Скопља, али је устаници под Бодиновим вођством разбијају код Призрена. Након тога Бодин шаље део војске на челу са Петрилом ка Скопљу да продре ка југу, а сам са другим делом војске креће ка Нишу. Истовремено са акцијама устаника, Михаило креће у офанзиву напавши далматинске градове (који су признавали византијску власт) и упада у тему Драч.

Петрило осваја Скопље и упућује се уз Вардар ка Охриду. Убрзо су заузели Охрид и Девол, а Петрило је наставио да прогони византијску војску и Бугаре, који су били остаци племства из доба Симеона, све до Костура где су се ови склонили.

Костур је град који се налази на језерском полуострву због чега га је лако бранити ако нападач нема никаквих пловила, а устаници их нису имали. Петрило је започео опсаду Костура, међутим опсађени су направили један испад из тврђаве који је потпуно изненадио устанике уневши хаос и расуло у њихове редове услед чега се устаничка војска распала, а Петрило који је до тада прогонио, морао је да бежи што брже на север.

Бодин је успео да освоји Ниш и отпочео је продор ка северу подижући Србе у средњем Поморављу на устанак. Међутим вест о Петриловом поразу и продору здружених снага га приморава да по снегу у децембру 1072. жури на југ да му не би била одсечена одступница у Зету. Михаило који је напао тему Драч, послао је у помоћ свом сину одред под вођством свог зета Лонгивардопула.

Византијска војска је код Пауна, јужно од Косова Поља, пресекла пут Бодину и дошло је до велике борбе у коју се укључио и Лонгивардопул, али на страни Византије. Бодин бива поражен и пада у заробљеништво. Након што је неко време провео као талац у Цариграду Бодин бива прогнан у Антиохију. У време кад је Бодин био у прогонству, у Антиохији избијају уличне борбе између Грка и Јермена и метеж који су те борбе створиле искористили су млетачки трговци, које је потплатио Михаило, да ослободе Бодина који се после тога враћа у Зету и постаје савладар свом оцу.

Извори

Литература