Казимир II Пјаст

Казимир II Пјаст
Портрет Јана Матејка
Лични подаци
Пуно име	Казимир Пјаст
Датум рођења	1138.
Датум смрти	5. мај 1194.(1194-05-05) (55/56 год.)
Место смрти	Краков, Пољска
Гроб	Вавелска катедрала
Породица
Супружник	Јелена од Знојма
Потомство	Аделаида Пољска, Лешко I Пјаст, Конрад Пјаст
Родитељи	Болеслав III Пјаст Салома од Берга
Династија	Пјастови
Велики кнез Пољске
Период	1177-1194
Претходник	Мјешко III Пјаст
Наследник	Мјешко III Пјаст

Казимир II Пјаст, са надимком "Праведни" (пољски: Kazimierz II Sprawiedliwy; 1138—5. мај 1194) је био малопољски војвода (1166-1173), и Сандомјежа (после 1173). Био је велики кнез Пољске од 1177. године до своје смрти.

Био је млађи син Болеслава III Кривоустог и Саломе од Берга. Његов отац поделио је земљу својим синовима. У време очеве смрти, Казимир је имао само две године, тако да није могао добити наследство. Заједно са сестром Агнесом боравио је на двору своје мајке Саломе. Након мајчине смрти и смрти сестре Агнесе, живео је под покровитељством старијег брата Болеслава IV. Године 1154. био је довољно стар да преузме наслеђе. Његов брат борио се против немачког цара Фридриха Барбаросе. У рату је поражен те је морао послати Казимира у Немачку као таоца. Датум Казимировог повратка није познат, али је 1161. године био у домовини. Поново је овладао територијама које је држао пре 1157. године, када је одведен у заробљеништво. Казимиров брат Хенрик Сандомјешки погинуо је у Пруском крсташком рату 1166. године. Као наследника је у тестаменту навео брата Казимира. Међутим, томе се успротивио Болеслав те је Хенрикова земља подељена на три дела. Највећи део добили су Болеслав и Мјешко, док је Казимиру припао мањи део. Мјешко се 1172. године побунио против Болеслава и позвао је Казимира да му помогне. Казимир је одбио. Болеслав је умро 1173. године, и Мјешко, као најстарији, преузима власт над Пољском. Одузео је Казимиру остатак области које је добио од Хенрика. Против Мјешкове владавине је 1177. године подигнут устанак у коме је учествовао и Казимир. У устанку, Казимир је проширио своју област на Шлезију, Мазовију, Кујавско и Велику Пољску. Мјешко је морао побећи из земље, али је деловао из емиграције, покушавајући да се врати на власт. Казимир је сазвао сабор у Ленчици како би озаконио свој долазак на власт. Сабор је изабрао Казимира за владара Пољске. Папа Александар III осудио је одлуке сабора 1180. године. Казимир је активно учествовао у борбама галицијских кнежева. Умро је на повратку из једног од тих похода 1194. године.

Казимир је био ожењен Јеленом од Знојма (око 1140/2. - око 1202/6.), ћерком Конрада II од Знојма и Марије Вукановић Пшемисл^[а]. Имали су седморо деце:

• Ћерка (Марија?, Анастасија?; 1162/7 - 1194), удата за Всеволода IV Кијевског.
• Казимир (1162 - 2. фебруар или 1. март 1167), добио име по оцу.
• Болеслав (око 1168/71—16. април 1182/3.), погинуо приликом пада са дрвета.
• Одон (1169/84.)
• Аделаида Пољска (око 1177/84—8. децембар 1211)
• Лешек I Бели (око 1184/5—24. новембар 1227)
• Конрад (око 1187/8 - 31. август 1247)

• Lewicki, «Wstąpenie na tron polski Kazimierza Jag.» (XX т. «Rozpraw hist.»; изд. Краковской акад.);
• Papée, «Przełom w stosunkach miejskich za K.-Jag.»;
• Papée, «Polityka polska w czasie upadku Jerzego z Podjebradu 1466—71» (VIII т. «Rozpraw hist.»).

Казимир II Пјаст на Викимедијиној остави.