Skvarinska kiselina : Osobine, Medicinska upotreba, Reference, Literatura Википедија

Skvarinska kiselina

Identifikacija

CAS broj

2892-51-5^Y

3D model (Jmol)

interaktivna slika

ChemSpider

16919^Y

ECHA InfoCard

100.018.875

PubChem^[1]^[2] C ID

17913

SMILES

OC1=C(O)C(=O)C1=O

Svojstva

Hemijska formula

C₄H₂O₄

Molarna masa

114,056

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).

Reference infokutije

Skvarinska kiselina je organsko jedinjenje, koje sadrži 4 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 114,056 Da.

Osobine

Osobina	Vrednost
Broj akceptora vodonika	4
Broj donora vodonika	2
Broj rotacionih veza	0
Particioni koeficijent^[3] (ALogP)	-0,9
Rastvorljivost^[4] (logS, log(mol/L))	-0,6
Polarna površina^[5] (PSA, Å²)	74,6

Medicinska upotreba

Medicinski, SADBE ili skvarični ester dibutilne kiseline potiče od skvarične kiseline i koristi se za lečenje HPV bradavica kod dece. SADBE ili skvarični ester dibutilne kiseline se takođe koristi za lečenje alopecije areate i alopecije totalis (autoimunog opadanja kose)kroz površinsku imunoterapiju koja proizvodi neprimetni alegični osip na koži.

SADBE ili skvarični ester dibutilne kiseline trenutno se klinički ispituje za lečenje labiajlnog herpesa^[6].
SADBE ili skvarični ester dibutilne kiseline trenutno se klinički ispituje za lečenje genitalnog herpesa.^[7]

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
^ „Double-blind, Vehicle-controlled Study of the Efficacy and Safety of SADBE in Subjects with Recurrent Herpes Labialis - Full Text View - ClinicalTrials.gov”.
^ „Products”. 10. 11. 2016. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2018.

Literatura

Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.