Европско првенство у атлетици у дворани 1974 — 400 метара за жене

Такмичење у дисциплини трчања на 400 метара у женској конкуренцији на 5. Европском првенству у атлетици у дворани 1974. одржано је у дрорни Скандинавијум у Гетеборгу, Шведска. 9. и 10. марта.

Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1973. у Ротердаму није бранила Верона Барнард из Уједињеног Краљевства.

Земље учеснице

Учествовало је 12 атлетичарки из 6 земаља.

Рекорди

^[1]

Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1973.
Светски рекорд ^[2]	Мерилин Невил	Уједињено Краљевство	53,01	Беч, Аустрија	14. март 1970
Европски рекорд
Рекорди европских првенстава
Рекорди после завршеног Европског првенства 1973.
Светски рекорд	Надежда Иљина	Совјетски Савез	52,44	Гетеборг, Шведска	14. март 1970
Европски рекорд
Рекорди европских првенстава

Освајачи медаља


Јелица Павличић Југославија	Надежда Иљина Совјетски Савез	Валтрауд Дич Источна Немачка

Резултати

Квалификације

Одржано 9. марта.
У Полуфинале иду по две првопласиране из обе групе (КВ) и 2 на основу постигнтог резултата (кв).^[3]

Пласман	Група	Атлетичарка	Земља	Резултат	Белешка
1.	2	Надежда Иљина	{ Совјетски Савез	53,03	КВ, НРд
2.	3	Јелица Павличић	Југославија	53,43	КВ
3.	2	Ангелика Хант	Источна Немачка	53,48	КВ
4.	3	Бригите Роде	Источна Немачка	53.66	КВ
5.	1	Валтрауд Дич	Источна Немачка	54.12	КВ
6.	3	Кристина Касперчик	Пољска	54,17	ќв'
7.	2	Ан Ларсон	Шведска	54,20	ќв'
8.	1	Ерика Ванштајн	Западна Немачка	54.52	КВ
9.	1	Рита Салин	Финска	54,76
10.	3	Никол Дикло	Француска	54,83
11.	2	Бригите Кочелник	Западна Немачка	55,09
12.	1	Елијан Жак	Француска	55,27

Полуфинале

Одржано 9. марта.
У финале иду по две првопласиране из обе групе (КВ).^[4]

Пласман	Група	Атлетичарка	Земља	Резултат	Белешка
1	1	Надежда Иљина	{ Совјетски Савез	52,44	КВ. СРд, НРд
2	1	Валтрауд Дич	Источна Немачка	52,77	КВ, НРд
3	1	Бригите Роде	Источна Немачка	52,95
4	2	Јелица Павличић	Југославија	53,00	КВ
5	2	Ангелика Хант	Источна Немачка	53,05	КВ
6	2	Кристина Касперчик	Пољска	53,56
7	2	Ан Ларсон	Шведска	54,00
8	1	Ерика Ванштајн	Западна Немачка	55,13

Финале

Одржано 10. марта^[5]

Пласман	Атлетичарка	Земља	Резултат	Белешка
	Јелица Павличић	Југославија	52,64	НРд
	Надежда Иљина	Совјетски Савез	52,81
	Валтрауд Дич	Источна Немачка	52,84
4.	Ангелика Хант	Источна Немачка	53,51

Укупни биланс медаља у трци на 400 метара за жене после 5. Европског првенства на отвореном 1970—1974.

Биланс медаља, екипно

	Земља
1.	Уједињено Краљевство	2	0	0	2
2.	Западна Немачка	1	3	1	5
3.	СССР	1	1	0	2
4.	Југославија	1	0	0	1
5.	Источна Немачка	0	1	2	3
6.	Аустрија	0	0	1	1
6.	Француска	0	0	1	1
	Укупно {7}	5	5	5	15

Вишеструки освајачи медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

	Атлетичарка	Земља
1.	Кристел Фрезе	Западна Немачка	1	1	0	2
2.	Инге Бединг	Западна Немачка	0	2	0	2
3.	Валтрауд Дич	Источна Немачка	0	1	1	2

Референце

^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 377. Приступљено 14. новембар 2018.
^ Развој светског рекорда на 400 метара Track and Field Statistics
^ Резултати квалификационих трка на 400 м сајт maik-richter.de
^ Резултати полуфиналних трка на 400 м сајт maik-richter.de
^ Резултати финалне трке на 400 м сајт maik-richter.de

Спољашње везе

Резултати ЕП 1974 у дворани maik-richter
Резултати ЕП 1974. на сајру ЕАА

Европско првенство у атлетици

На отвореном

Торино 1934.
Париз 1938. (М)
Беч 1938. (Ж)
Осло 1946.
Брисел 1950.
Берн 1954.
Стокхолм 1958.
Београд 1962.
Будимпешта 1966.
Атина 1969.
Хелсинки 1971.
Рим 1974.
Праг 1978.
Атина 1982.
Штутгарт 1986.
Сплит 1990.
Хелсинки 1994.
Будимпешта 1998.
Минхен 2002.
Гетеборг 2006.
Барселона 2010.
Хелсинки 2012.
Цирих 2014.
Амстердам 2016.
Берлин 2018.
Минхен 2022.
Рим 2024.

У дворани

Беч 1970.
Софија 1971.
Гренобл 1972.
Ротердам 1973.
Гетеборг 1974.
Катовице 1975.
Минхен 1976.
Сан Себастијан 1977.
Милано 1978.
Беч 1979.
Зинделфинген 1980.
Гренобл 1981.
Милано 1982.
Будимпешта 1983.
Гетеборг 1984.
Пиреј 1985.
Мадрид 1986.
Лијевен 1987.
Будимпешта 1988.
Хаг 1989.
Глазгов 1990.
Ђенова 1992.
Париз 1994.
Стокхолм 1996.
Валенсија 1998.
Гент 2000.
Беч 2002.
Мадрид 2005.
Бирмингем 2007.
Торино 2009.
Париз 2011.
Гетеборг 2013.
Праг 2015.
Београд 2017.
Глазгов 2019.
Торуњ 2021.
Истанбул 2023.

п р у Европско првенство у атлетици у дворани 1974.
Мушкарци	60 м 400 м 800 м 1.500 м 3.000 м 60 м препоне штафета 4x2 круга скок увис скок мотком скок удаљ троскок кугла
Жене	60 м 400 м 800 м 1.500 м 60 м препоне штафета 4х2 круга скок увис скок удаљ кугла

Европски прваци у атлетици - трка на 400 метара

мушкарци

на отвореном
1934: Адолф Мецнер (НЕМ) • 1938: Годфри Браун (ВБ) • 1946: Нилс Холст-Серенсен (ДАН) • 1950: Дерек Пју (ВБ) • 1954: Ардалион Игњатијев (СССР) • 1958: Џон Рајтон (ВБ) • 1962: Роби Брајтвел (ВБ) • 1966: Станислав Греџински (ПОЉ) • 1969: Јан Вернер (ПОЉ) • 1971: Дејвид Џенкинс (ВБ) • 1974: Карл Хонц (ФРГ) • 1978: Франц-Петер Хофмајстер (ФРГ) • 1982: Хартмут Вебер (ФРГ) • 1986: Роџер Блек (ВБ) • 1990: Роџер Блек (ВБ) • 1994: Дуејн Ладежо (ВБ) • 1998: Ајван Томас (ВБ) • 2002: Инго Шулц (НЕМ) • 2006: Марк Ракил (ФРА) • 2010: Кевин Борле (БЕЛ) • 2012: Павел Маслак (ЧЕШ) • 2014: Мартин Руни (ВБ) • 2016: Мартин Руни (ВБ) • 2018: Метју Хадсон Смит (ВБ) • 2022: Метју Хадсон Смит (ВБ) • 2024: Алекзандер Дум (БЕЛ)
у дворани
1970: Александар Братчиков (СССР) • 1971: Анджеј Баденски (ПОЉ) • 1972: Георг Никлес (ФРГ) • 1973: Лучано Сушањ (ЈУГ) • 1974: Фонс Брајденбах (БЕЛ) • 1975: Херман Келер (ФРГ) • 1976: Јанко Братанов (БУГ) • 1977: Фонс Брајденбах (БЕЛ) • 1978: Пјетро Менеа (ИТА) • 1979: Карел Колар (ЧЕХ) • 1980: Николај Чернецки (СССР) • 1981: Андреас Кнебел (ГДР) • 1982: Павел Конмовалов (СССР) • 1983: Јевгени Ломтјев (СССР) • 1984: Сергеј Ловачов (СССР) • 1985: Тод Бенет (ВБ) • 1986: Томас Шенлебе (ГДР) • 1987: Тод Бенет (ВБ) • 1988: Јенс Карловиц (ГДР) • 1989: Кајетано Корнет (ШПА) • 1990: Норберт Добелајт (ДДР) • 1992: Слободан Бранковић (ЈУГ) • 1994: Дуејн Ладежо (ВБ) • 1996: Дуејн Ладежо (ВБ) • 1998: Руслан Машченко (РУС) • 2000: Иља Џивондов (БУГ) • 2002: Марек Плавго (ПОЉ) • 2005: Дејвид Гилик (ИРС) • 2007: Дејвид Гилик (ИРС) • 2009: Јохан Висман (ШВЕ) • 2011: Лесли Џон (ФРА) • 2013: Павел Маслак (ЧЕШ) • 2015: Павел Маслак (ЧЕШ) • 2017: Павел Маслак (ЧЕШ) • 2019: Карстен Вархолм (НОР) • 2021: Оскар Хусиљос (ШПА) • 2023: Карстен Вархолм (НОР)

Жене

на отвореном
1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958: Марија Иткина (СССР) • 1962: Марија Иткина (СССР) • 1966: Ана Хмелкова (ЧЕХ) • 1969: Никол Дукло (ФРА) • 1971: Хелга Зајдлер (ГДР) • 1974: Рита Салин (ФИН) • 1978: Марита Кох (ГДР) • 1982: Марита Кох (ГДР) • 1986: Марита Кох (ГДР) • 1990: Грит Бројер (ГДР) • 1994: Мари-Жозе Перек (ФРА) • 1998: Грит Бројер (ГДР) • 2002: Олесја Зикина (РУС) • 2006: Вања Стамболова (БУГ) • 2010: Татјана Фирова (РУС) • 2012: Моа Јелмер (ШВЕ) • 2014: Либанија Гренот (ИТА) • 2016: Либанија Гренот (ИТА) • 2018: Јустина Свјенти-Ерсетик(ПОЉ) • 2022: Фемке Бол (ХОЛ) • 2024: Наталија Качмарек (ПОЉ)
у дворани
1970: Мерилин Нојфвил (ВБ)) • 1971: Вера Попкова (СССР)) • 1972: Кристел Фрезе (ФРГ) • 1973: Верона Елдер (ВБ) • 1974: Јелица Павличић (ЈУГ) • 1975: Верона Елдер (ВБ) • 1976: Рита Вилден (ФРГ) • 1977: Марита Кох (ГДР) • 1978: Марина Сидорова (СССР) • 1979: Верона Елдер (ВБ) • 1980: Елке Декер (ФРГ) • 1981: Јармила Кратохвилова (ЧЕХ) • 1982: Јармила Кратохвилова (ЧЕХ) • 1983: Јармила Кратохвилова (ЧЕХ) • 1984: Татјана Кочембова (ЧЕХ) • 1985: Сабине Буш (ГДР) • 1986: Сабине Буш (ГДР) • 1987: Марија Пинигина (СССР) • 1988: Петра Милер (ГДР) • 1989: Сели Ганел (ГДР) • 1990: Марина Шмонина (СССР) • 1992: Сандра Мајерс (ШПА) • 1994: Светлана Гончаренко (РУС) • 1996: Грит Бројер (НЕМ) • 1998: Грит Бројер (НЕМ) • 2000: Светлана Поспелова (РУС) • 2002: Наталија Антјух (РУС) • 2005: Светлана Поспелова (РУС) • 2007: Никол Сандерс (ВБ) • 2009: Антоњина Кривошапка (РУС) • 2011: Дениса Росолова (ЧЕШ) • 2013: Пери Шејкс Дрејтон (ВБ) • 2015: Наталија Пигида (УКР) • 2017: Флорија Геј (ФРА) • 2019: Леа Шпрунгер (ШВА) • 2021: Фемке Бол (ХОЛ) • 2023: Фемке Бол (ХОЛ)