Европско првенство у атлетици у дворани 1974 — 60 метара препоне за мушкарце
Такмичење у дисциплини трчања на 60 метара са препонама у мушкој конкуренцији на петом Европском првенству у атлетици у дворани 1975. године одржано је у дворани Скандинавијум у Гетеборгу, (Шведска) 10. марта.
Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1973. у Ротердаму бранио је Франк Зибек из Источне Немачке.
Земље учеснице
Учествовало је 16 атлетичара из 12. земаља.
Грчка (1)
Западна Немачка (1)
Источна Немачка (1)
Италија (1)
Луксембург (1)
Пољска (2)
Совјетски Савез (2)
Француска (2)
Чехословачка (2)
Швајцарска (1)
Шведска (1)
Шпанија (1)
Рекорди
[1]
| Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1974. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Светски рекорд | Франк Зибек |  Источна Немачка | 7,69 ем | Ротердам, Холандија | 11. март 1973. |
| Европски рекорд | |||||
| Рекорди европских првенстава | |||||
| Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1974 | |||||
| Светски рекорд | Анатолиј Мошијашвили |  Совјетски Савез | 7,66 | Гетеборг, Шведска | 10. март 1974. |
| Европски рекорд | |||||
| Рекорди европских првенстава | |||||
Освајачи медаља
 |  |  |
| Анатолиј Мошијашвили Совјетски Савез | Мирослав Воздински Пољска | Франк Зибек Источна Немачка |
Резултати
Закмичење у овој дисциплини оджано је у два нивоа:квалификације и финале. Цело такмичење одржано је 19. марта.[2]
Квалификације
У квалификацијама такмичари су били подељени 2 групе: по по 8 такмичара. У за полуфинале су се квалификовале по четири првпласиране из све групе (КВ)
| Пласман | Група | Атлетичар | Земља | Време | Белешка |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. | 2 | Анатолиј Мошијашвили | СССР | 7,75 | КВ, |
| 2. | 2 | Франк Зибек | Источна Немачка | 7,81 | КВ |
| 3. | 1 | Ги Дри |  Француска | 7,87 | КВ |
| 2 | Мирослав Вођински | Пољска | 7,87 | КВ, | |
| 5. | 1 | Виктор Мјасников | Совјетски Савез | 7,93 | КВ |
| 6. | 4 | Лешек Вођински | Пољска | 7.94 | КВ, ЛРСд| |
| 7. | 4 | Ђузепе Бутари |  Италија | 7,98 | КВ,ЛРСд |
| 8. | 2 | Беат Пфистер |  Швајцарска | 7,98 | ЛР |
| 9. | 2 | Јаник Весен | Француска | 8,00 | ЛРд |
| 10. | 1 | Кристер Клерселиус |  Шведска | 8,01 | КВ, =ЛРд |
| 11. | 1 | Властимил Хоферек |  Чехословачка | 8,02 | ЛРСд |
| 12. | 1 | Гинтер Никле |  Западна Немачка | 8,06 | ЛРд |
| 13. | 2 | Ефстритиос Василију |  Грчка | 8,08 | ЛРд |
| 14. | 1 | Хорхе Запата |  Шпанија | 8,11 | |
| 15. | 2 | Петр Чех | Чехословачка | 8,15 | ЛРС |
| 16. | 1 | Ив Кирпаш |  Луксембург | 8,33 |
Финале
[3]
| Пласман | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
|---|---|---|---|---|
 | Анатолиј Мошијашвили | СССР | 7,66 | СРд |
 | Мирослав Вођински | Пољска | 7,68 | НРд |
 | Франк Зибек | Источна Немачка | 7,75 | ЛРСс |
| 4. | Лешек Вођински | Пољска | 7,84 | |
| 5. | Ђузела Бутари | Италија | 8,01 | |
| 6. | Кристер Крејселијус | Шведска | 8,05 | |
| 7. | Виктор Мјасников | Совјетски Савез | 8,51 | |
| - | Ги Дри | Француска | НЗ |
Укупни биланс медаља у трци на 60 (50) метара са препонама за мушкарце после 5. Европског првенства у дворани 1970—1974.
Биланс медаља, мушкарци
| Вишеструки освајачи медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 349. Приступљено 8. децембар 2019.
- ^ Резултати квалификационих трка на 60 м препоне за мушкарце ЕП 1974.
- ^ Резултати финалне трке на 60 м препоне за мушкарце ЕП 1974.
Спољашње везе
- Резултати са ЕП 1974 на сајту maik-richter.
- Европско првенство 1974 у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.
